Računovodstvo je sistematsko prikupljanje, razvoj i analiza informacija o finansijskom stanju jedne organizacije. Te informacije je moguće koristiti i iskoristiti za različite svrhe. Poslodavcima preduzeća one omogućavaju planiranje i kontrolu finansijskih operacija i transakcija, analizu ekonomskog stanja organizacije ili preduzeća u cilju donošenja adekvatnih poslovnih odluka. Državnim organima te informacije pomažu prilikom određivanja visine poreza koju preduzeće treba da plati državi, itd.

Računovodstvo je proces komunikacije finansijskih informacije o poslovnim događajima koji koriste deoničari i menadžeri pri donošenju poslovnih odluka. Komunikacija je generalno u vidu finansijskih izvještaja koji pokazuju stanje kapitala u pojmovima ekonomskih resursa koji su pod kontrolom menadžmenta. Veština leži u činjenici da se biraju informacije koje su relevantne za korisnike i koje se mogu pouzdano novčano iskazati.

Principi računovodstva koji se primjenjuju na poslovne događaje su zapravo tri povezane oblasti računovodstva u praksi, i to: računovodstvo, knjigovodstvo i revizija. Po definiciji, računovodstvo predstavlja skup međusobno povezanih i sinhronizovanih – usklađenih naučnih metoda putem kojih se obezbeđuje evidentiranje određenih poslovnih događaja, analiza i kontrola tih događaja, planiranje ekonomskih događaja i njihovih budućih efekata, kao i informiranje upravljačkih i rukovodećih struktura o ekonomskim tokovima u domenu računovodstvenih informacija. Američki institut za certifikovane javne računovođe (AICPA) definiše računovodstvo kao „veštinu evidentiranja, klasifikovanja i sumiranja u značajnom obimu i u novčanom pogledu, transakcija i događaja koji su, ili barem delimično, finansijskog karaktera, te objašnjavanje tako dobijenih rezultata.”

Smatra se da su neki oblici računovodstva stari i nekoliko hiljada godina; najraniji oblici računovodstvenog evidentiranja su pronađeni u drevnoj Mesopotamiji (Asiriji) a stari su preko 7.000 godina. Ljudi tog vremena su koristili primitivne metode računovodstva za beleženje rasta žitarica i stoke. Tokom vremena računovodstvo je osavremenjeno, unapređeno tokom godina kako su se proizvodnja i trgovina usavršavale.

Rano računovodstvo je služilo najvećim delom kao podsetnik biznismenima i trgovcima, a njegovi korisnici su bili vlasnik ili sam računovođa. Ti oblici računovodstva nisu bili adekvatni za probleme koji su nastajali u poslovima kada su se pojavljivali višestruki investitori, tako da je postepeno nastalo dvojno knjigovodstvo, najpre u severnoj Italiji u 14. veku, gde su trgovci počeli da zahtevaju više finansijskog kapitala nego što je jedan investitor mogao sam da investira. Razvoj deoničkih društava je stvorio mnogo veći broj korisnika računovodstvenih izveštaja, pošto su se investitori koji nisu imali dovoljno znanja o pojedinim poslovnim operacijama, oslanjali na računovođe od kojih su dobijali potrebne informacije. Ovaj razvoj je rezultirao podelom računovodstvenih sistema za unutrašnje (npr. računovodstvo za menadžment) i spoljašnje (npr. finansijsko računovodstvo) potrebe, te na kraju zbog usložnjavanja državnih regulacija i rastuće potrebe za nezavisnom proverom, razvila se i oblast revizije.

Danas, računovodstvo se ponekad naziva i „jezikom biznisa” jer je ključni oslonac finansijskog izveštavanja i poslovnih informacija o poslovnim događajima za mnoge grupe korisnika. Računovodstvo koje se zasniva na izveštavanju za osobe koje su unutar poslovne organizacije (firme, kompanije) naziva se menadžersko računovodstvo, a koristi se za prikupljanje informacija za zaposlene, menadžere, vlasnike i revizore. Menadžersko računovodstvo se uglavnom bavi pružanjem osnove za donošenje menadžerskih ili operativnih odluka. Računovodstvo koje pruža informacije ljudima izvan poslovne organizacije (preduzeća) naziva se finansijsko računovodstvo i daje informacije za trenutne i potencijalne deoničare, kreditore poput banaka, dobavljača, finansijskih analitičara, ekonomista i državnih agencija. Pošto svaki od tih korisnika ima različite potrebe, prezentacija finansijskih izvještaja je veoma strukturirana i regulisana je mnogobrojnim pravilima i zakonima, za razliku od menadžerskog računovodstva. Organ koji na međunarodnom nivou reguliše finansijsko računovodstvo zovu se Opšteprihvaćeni računovodstveni principi ili GAAP. Ostala pravila uključuju Međunarodne standarde računovodstvenog izvještavanja ili IFRS, odnosno US GAAP.